Prosečna odrasla osoba, prema podacima, prehladi se dva do tri puta godišnje, najčešće između septembra i maja. Iako prehlada obično nije ozbiljna prijetnja po zdravlje, već predstavlja samo neprijatnost, kod osoba sa hroničnim oboljenjima i onih starijih od 50 godina može biti rizična ukoliko se ne tretira pažljivo.
Prema podacima Nacionalnog savjeta za starenje (National Council on Aging), čak i obična prehlada može biti opasna za starije osobe, jer njihov imunološki sistem više ne funkcioniše tako efikasno kao ranije.
Kada se prehladimo, većina nas ima svoj „provereni“ plan oporavka, neki odmah odlaze u apoteku po lijek koji im uvek pomaže, dok drugi spuštaju roletne, isključuju telefon i provode dan u krevetu, odmarajući se. Iako ovi postupci mogu pomoći, ljekari upozoravaju da mnogi prave jednu čestu grešku tokom prehlade, koja može biti naročito štetna za starije od 50 godina.
Stručnjaci tvrde da je najveća greška tokom prehlade zanemarivanje hidratacije. Doktorka Sandra Pitersen, potpredsjednica zdravstvene ustanove Pegasus Senior Living, objašnjava:„Unos tečnosti je ključan jer pomaže da sluzokoža ostane vlažna, što omogućava tijelu da lakše zarobi i izbaci viruse. Voda takođe jača imunološki sistem jer omogućava transport hranljivih materija i kiseonika.“
Dodaje da hidratacija reguliše tjelesnu temperaturu, ispira toksine putem bubrega i smanjuje umor, jer dehidratacija može pogoršati iscrpljenost i glavobolju.
Doktorka Rupa Ša, specijalistkinja porodične medicine iz zdravstvenog sistema SSM Health, slaže se da je dovoljan unos tečnosti presudan tokom bolesti: „Dobra hidratacija održava vlažnost sluzokože u nosu, grlu i plućima. Na taj način se razrjeđuje sluz, što olakšava iskašljavanje i smanjuje zapušenost, kao i rizik od sekundarnih infekcija poput bronhitisa, sinuzitisa i upale pluća.“
Voda pomaže i u transportu hranljivih materija i imunih ćelija kroz organizam, što je posebno važno kada se tijelo bori protiv infekcije. Ako se pojave povraćanje ili proliv, obe doktorke upozoravaju na povećan rizik od dehidratacije i gubitka elektrolita. „Neravnoteža elektrolita može izazvati slabost, konfuziju, pa čak i potrebu za hospitalizacijom“, ističe doktorka Pitersen.
„Kod starijih osoba, hidratacija nije samo pitanje udobnosti, već i prevencije komplikacija i sigurnog oporavka. Čak i blaga dehidratacija može imati ozbiljne posljedice“, kaže doktorka Ša.
Doktorka Pitersen dodaje da stariji ljudi često ne osjećaju žeđ, iako im je voda potrebna. Uz to, sa godinama se smanjuje mišićna masa, koja skladišti dio vode u tijelu, pa stariji imaju manje „rezervi“ tečnosti nego mlađi. Neki lijekovi takođe djeluju kao diuretici i ubrzavaju gubitak tečnosti, dodatno povećavajući rizik od dehidratacije.
Za osobe starije od 50 godina preporučuje se šest do osam čaša vode dnevno, a tokom bolesti još jedna do dvije dodatne čaše. Na primjer, osoba od oko 55 kilograma trebalo bi da unosi približno 1,7 litara vode dnevno, a tokom bolesti još oko pola litra više.
Doktorka Ša savjetuje da unos tečnosti rasporedite tokom dana, u manjim količinama. Najbolji su voda i topli, bistri napici poput biljnih čajeva, supa i bujona, koji mogu umiriti grlo i ublažiti kašalj.
Rastvori za rehidrataciju (poput sportskih napitaka sa elektrolitima) mogu biti od pomoći ako imate visoku temperaturu, proliv ili povraćanje. Tokom bolesti treba izbjegavati kafu i alkohol, jer ubrzavaju gubitak tečnosti.
ETOportal