Velika Britanija planira da zvanično zabrani preprodaju karata za događaje uživo, muzičke koncerte, predstave i sve ono što obično završi na internetu po cijeni “ako prodam auto – idem na koncert”.
Britanski ministar za stanovanje (da, za stanovanje, možda jer više ljudi diže kredit za karte nego za stan), Stiv Rid, izjavio je da je praksa preprodaje, gdje se karta kupi pa preproda po 3x većoj cijeni, postala “izuzetno štetna”. Dodao je da su pojedinci morali “da se zaduže do grla da bi prisustvovali događaju”.
Ili, kako bi se reklo kod nas: “brate, idem na koncert ili u stečaj, još nisam odlučio”.
Britanci tek sad otkrivaju tapkare – mi ih banovali još kad su se karte prodavale u papiru
U bivšoj Jugoslaviji, taj fenomen se zvao tapkaranje. Ljudi bi stajali ispred dvorane:
– “Karte su rasprodate, al’ imam ja jednu zadnju… šteta da propadne.”
Tapkaranje je kod nas zabranjeno prije oko 40 godina, a tapkari su se preorijentisali na druge djelatnosti – uglavnom “sve imamo, samo pitaj”.
Britanci će tek sad “uskoro izložiti planove”
Rid je za BBC izjavio:
“Posvećeni smo okončanju skandala sa preprodajom karata.”
Ministri će uskoro predstaviti plan zabrane. Kod nas je plan bio jednostavniji: kazna i ćao, tapkaro.
Zaključak (uz osmijeh)
Izgleda da Britanci kasne 40 godina za tapkarima sa Balkana. Mi smo tu temu završili kad je Hari Mata Hari pjevao na kasetama, a danas oni tek rade strategiju.
Ali dobro… ako im treba ekspert za zabranu tapkaranja – možemo poslati nekog našeg iz penzije.
ETOportal/Nataša Goleš