Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo biće uključeni u razgovore na visokom nivou o mirovnom planu bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu, koji počinju naredne nedelje. Ovo predstavlja značajan proboj za Brisel i London, koji su do sada bili isključeni iz pregovaračkog procesa, dok saveznici Ukrajine nastoje da preoblikuju predlog koji bi, prema njihovim procenama, mogao favorizovati Moskvu.
Najviši bezbednosni zvaničnici Francuske i Nemačke prisustvovaće pregovorima, koji će se verovatno održati u Švajcarskoj. EU će predstavljati Bjern Sajbert, šef kabineta predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen. Evropski zvaničnici očekuju da će moći da vrše pritisak na Trampov tim kako bi ublažili predlog o predaji teritorija u regionu Donbasa Rusiji.
Evropljani žele da svaki prekid vatre počne od principa da sukob ostaje na trenutnoj „kontakt-liniji“, ali samo kao privremeni korak, a ne kao konačno rešenje. Ukrajina i njeni saveznici snažno odbacuju ideju da bi Kijev trebalo da se odrekne teritorije, dok NATO i EU upozoravaju da bi takav ishod mogao ohrabriti Vladimira Putina da nastavi sa teritorijalnim ambicijama.
U subotu su lideri ključnih saveznika, uključujući nemačkog kancelara Fridriha Merca, francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanskog premijera Kira Starmera, predsednicu EU fon der Lajen i druge, održali hitne konsultacije na samitu G20 u Johanesburgu kako bi uskladili stav prema Trampovom planu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. „Nacrt je osnova koja će zahtevati dodatni rad. Jasni smo u principu da granice ne smeju biti menjane silom. Takođe smo zabrinuti zbog predloženih ograničenja ukrajinskih oružanih snaga, koja bi ostavila Ukrajinu ranjivom na buduće napade“, naveli su lideri u zajedničkoj izjavi.
Merk je upozorio da bi ishod sukoba imao direktan uticaj na bezbednost Evrope: „Ako Ukrajina izgubi ovaj rat i eventualno se uruši, to će imati posledice za evropsku politiku u celini, za čitav kontinent. Zato smo snažno posvećeni ovom cilju.“
Istovremeno, američka administracija vrši pritisak na Zelenskog da prihvati uslove plana do Dana zahvalnosti, što izaziva zabrinutost u Evropi zbog mogućeg prekida pristupa američkoj obaveštajnoj podršci Ukrajini. Plan podržava i ruski predsednik Putin, uključujući zahtev da Ukrajina nikada ne pristupi NATO-u i da značajno smanji svoju vojnu moć.
Uključivanje Evrope u pregovore o Trampovom planu predstavlja ključnu diplomatsku pobedu za Brisel i London, jer im omogućava da direktno utiču na okvir potencijalnog mirovnog sporazuma. Međutim, stvarni izazov leži u balansiranju američkog pritiska, ukrajinske unutrašnje situacije i geopolitičkih ambicija Moskve. Bez snažne evropske koordinacije i čvrste podrške Kijevu, plan bi mogao favorizovati Rusiju i destabilizovati region dugoročno. Ovo je trenutak kada evropska diplomatija mora pokazati stratešku nezavisnost i sposobnost da zaštiti ključne principe međunarodnog prava, posebno teritorijalnog integriteta suverenih država.
ETOportal / V.M.