Evropska unija se suočava s pravno-finansijskim izazovom u planiranju daljeg finansiranja Ukrajine. U trezorima belgijske klirinške kuće Euroclear nalazi se oko 200 milijardi eura sredstava ruske centralne banke, što je postalo ključno pitanje u odlučivanju o pomoći Ukrajini u, kako se procjenjuje, najkritičnijem trenutku gotovo četvorogodišnjeg rata, prenosi Bloomberg Adria.
Prema upravo usvojenom ukrajinskom budžetu za narednu godinu, zemlja će uz deficit od 18,5 odsto morati da pozajmi najmanje 45 milijardi eura na stranim tržištima. Međunarodni monetarni fond procjenjuje da bi Ukrajina u 2026. i 2027. godini trebalo da obezbijedi najmanje 135 milijardi eura, od čega gotovo trećinu troši na odbranu. Istovremeno, SAD pojačavaju pritisak na Kijev i smanjuju logističku, vojnu i finansijsku pomoć, što dodatno komplikuje situaciju. Evropska unija bi, prema procjeni, trebalo da obezbijedi oko 90 milijardi eura pomoći.
Geopolitički analitičar Klemen Grošelj upozorava: „Činjenica da se SAD povlače iz evropske bezbjednosne arhitekture ugrožava ne samo budućnost NATO-a, već i evropski sistem kolektivne bezbjednosti. Dugoročno je za Evropu izuzetno opasno što EU nije uspjela da se nametne kao ozbiljan geopolitički akter.“
Evropska komisija razmatra plan prema kojem bi države članice EU obezbijedile garancije za podjelu rizika otplate zajma Ukrajini, koristeći zamrznuta ruska sredstva u Evropi. Takav potez bi istovremeno riješio pitanje ukrajinskog budžeta i ojačao geopolitičku poziciju EU u odnosu na nepredvidive SAD.
Međutim, plan se suočava s protivljenjem evropskih bankara u Frankfurtu. Predsjednica Evropske centralne banke (ECB) Christine Lagarde upozorila je da bi upotreba ruskih sredstava mogla negativno uticati na evro. ECB posebno ističe rizik da bi morala obezbijediti likvidnost Euroclearu ukoliko države članice ne ispune svoje obaveze po garancijama, što bi moglo kršiti pravne odredbe Ugovora o EU koji zabranjuje monetarno finansiranje. Banka je jasno poručila da neće pristati da bude gurnuta u ulogu zajmodavca u krajnjoj nuždi.
Kao mogući kompromis u Briselu se razmatra takozvani reparacijski zajam (reparations loan), koji bi bio u skladu sa međunarodnim pravom. Ključni problem je princip imuniteta državne imovine, koji garantuje međunarodno pravo — jednostrana zapljena imovine centralne banke bez pravosnažne presude ili mirovnog sporazuma bila bi kršenje koje bi Rusija mogla osporiti na sudu, a istovremeno bi stvorila opasan presedan.