Vlada Sjedinjenih Američkih Država objavila je jedno od najambicioznijih partnerstava u oblasti energetike u poslednjih nekoliko decenija , sporazum o izgradnji velikih nuklearnih elektrana vrednih najmanje 80 milijardi dolara, u saradnji sa kompanijama Westinghouse Electric, Cameco i Brookfield Asset Management.
Ovaj potez predstavlja ključni segment energetske agende predsednika Donalda Trampa, čiji je cilj da Sjedinjene Države postanu potpuno energetski nezavisne i vodeće u globalnoj proizvodnji energije, sa fokusom na nuklearni sektor, ali i tradicionalne izvore poput nafte, gasa i uglja.
Prema navodima iz sporazuma, američka vlada će obezbediti finansiranje i institucionalnu podršku u procesu izdavanja dozvola za izgradnju postrojenja koja će koristiti reaktore tipa Westinghouse AP1000 – tehnologiju poznatu po visokom stepenu bezbednosti i efikasnosti.
Zauzvrat, savezna vlada SAD dobiće udeo u projektu, koji će joj omogućiti 20 odsto prihoda koji premaše 17,5 milijardi dolara, čime se stvara dugoročni finansijski interes države u privatnim infrastrukturnim ulaganjima.
Tramp je tokom posjete Tokiju najavio da će Japan investirati do 332 milijarde dolara u američke infrastrukturne projekte, uključujući izgradnju reaktora AP1000 i malih modularnih reaktora (SMR), što označava snažnu energetsku i tehnološku saradnju između dve najveće ekonomije pacifičkog regiona.
Ova investicija, prema analitičarima, ima i geopolitičku dimenziju, jačanje američko-japanskog partnerstva u sektoru kritične infrastrukture posmatra se kao odgovor na rastući uticaj Kine i Rusije u globalnim energetskim tokovima.
Projekat dolazi u trenutku kada potražnja za električnom energijom u SAD ponovo raste po prvi put nakon više od dvadeset godina. Razlog je ekspanzija centara za veštačku inteligenciju (AI), čiji intenzivni energetski zahtevi dodatno opterećuju elektroenergetsku mrežu u pojedinim državama.
Zbog toga analitičari procenjuju da će nuklearna energija ponovo postati ključni stub američke strategije stabilnog snabdevanja energijom, kao i instrument za smanjenje zavisnosti od uvoza fosilnih goriva.
Kompanije uključene u projekat još nisu precizirale kada će udeo američke vlade biti aktiviran, ali je poznato da će finalna odluka o investiciji i potpisivanje ugovora uslediti nakon završetka regulatornih procedura i procene uticaja na životnu sredinu.
Ukoliko projekat bude realizovan prema planu, Sjedinjene Države bi do kraja decenije mogle ući u novu fazu nuklearne renesanse, sa ciljem da osiguraju konkurentnu, stabilnu i tehnološki naprednu energetsku bazu za rastuću digitalnu ekonomiju.
Trampova “agenda energetske nezavisnosti” ponovo stavlja državni kapitalizam i strateško partnerstvo sa privatnim sektorom u središte američke politike. Kombinacija domaćih resursa i međunarodnih ulaganja, posebno iz Japana, predstavlja pokušaj redefinisanja globalne energetske arhitekture u korist SAD.
ETOportal / V.M.