Nekada je odmor značio odlazak na egzotične destinacije, duge letove i skupe aranžmane. Danas, međutim, sve više ljudi bira da ostane kod kuće ili se odmara u blizini svog grada, u fenomenu koji se popularno naziva „staycation“. Da li je to novi trend svesnog življenja ili posledica ekonomske nužde?
Životni troškovi rastu iz dana u dan, a standard u mnogim zemljama – uključujući i Crnu Goru – ne prati taj tempo. Realno, za normalan život danas je potrebno makar 2.000 evra mesečno, što većina građana ne može sebi da priušti. U takvoj situaciji, odmor na dalekim destinacijama postaje luksuz rezervisan za privilegovane, dok ostali traže alternativu.
Naravno, „staycation“ nije nužno loš. Naprotiv, može biti prilika da se ljudi ponovo povežu sa svojim okruženjem i otkriju ljepotu koja im je nadohvat ruke. Planine, rijeke, lokalna sela, pa čak i sopstveni vrt mogu postati mjesta za relaksaciju i bijeg od svakodnevice. Međutim, teško je ne primijetiti da je ovaj „trend“ usko povezan sa ekonomskom realnošću i konstantnom nemaštinom.
Ako ljudi nemaju novca za putovanja, onda se priča o „održivosti“, „novim perspektivama“ i „uživanju u lokalnoj gastronomiji“ može shvatiti i kao pokušaj da se nemaština preoblikuje u svesni izbor. Ovaj fenomen pomalo podseća na staru izreku – „sila Boga ne moli“. Da li zaista biramo da ostanemo kod kuće ili nas na to primoravaju okolnosti?
Ono što ostaje neosporno jeste činjenica da je „staycation“ sve popularniji, hteli mi to ili ne. Hoće li se u budućnosti ovo shvatati kao normalan način odmora ili će, uz bolje ekonomske prilike, ljudi ponovo poželjeti da istražuju daleke krajeve? Vrijeme će pokazati.
ETOportal/ Nataša Goleš