BAKU – Parlament Azerbejdžana (Mili Medžlis) donio je zvaničnu odluku o potpunoj obustavi saradnje sa Evropskim parlamentom u svim oblastima. Ova radikalna mjera dolazi kao direktan odgovor na nedavno usvajanje rezolucije pod nazivom „Podrška demokratskoj otpornosti Jermenije”, koju vlasti u Bakuu ocjenjuju kao pristrasnu i štetnu po regionalnu stabilnost.
Reakcija na „politiku dvostrukih aršina”
U zvaničnom saopštenju azerbejdžanskog parlamenta navodi se da je odluka o prekidu saradnje bila neophodna zbog, kako kažu, kontinuirane antiazerbejdžanske kampanje koja se vodi u Briselu. Poslanici u Bakuu ističu da Evropski parlament ignoriše interese Azerbejdžana i otvoreno staje na stranu Jerevana, čime se narušava uloga Evropske unije kao objektivnog posrednika u mirovnom procesu na Južnom Kavkazu.
„Odluka Evropskog parlamenta da usvoji ovakvu rezoluciju predstavlja miješanje u unutrašnja pitanja regiona i podstiče revanšističke snage u Jermeniji. Zbog toga je Mili Medžlis odlučio da zamrzne sve aktivnosti i kontakte sa ovom institucijom do daljnjeg”, navodi se u dokumentu usvojenom u Bakuu.
Zamrzavanje diplomatskih kanala
Ova odluka podrazumijeva obustavu rada u okviru Parlamentarnog odbora za saradnju EU i Azerbejdžana, kao i povlačenje azerbejdžanskih predstavnika iz svih zajedničkih radnih grupa. Takođe, Baku je najavio da će preispitati dalje učešće u okviru Parlamentarne skupštine Euronest, koja okuplja poslanike iz zemalja Istočnog partnerstva.
Analitičari smatraju da bi ovaj potez mogao značajno usporiti pregovore o novom sveobuhvatnom sporazumu između Azerbejdžana i Evropske unije, uprkos tome što Brisel i Baku i dalje imaju snažne ekonomske veze, prvenstveno u energetskom sektoru.
Pritisak na mirovni proces
Dok Evropski parlament naglašava da je svrha rezolucije jačanje demokratskih institucija u Jermeniji i pružanje podrške njenoj suverenosti, Azerbejdžan to vidi kao pokušaj promjene balansa moći na terenu. Diplomatski odnosi su na najnižoj tački od završetka operacije u Nagorno-Karabahu, a prekid parlamentarne saradnje dodatno otežava napore da se postigne trajan mirovni sporazum između dvije kavkaske države.
Ovaj diplomatski potres dolazi u trenutku kada su se evropski zvaničnici nadali intenziviranju dijaloga, ali oštra retorika sa obje strane ukazuje na to da će put do normalizacije odnosa biti dug i neizvjestan.
ETOportal
