Film „Tereza – život između svetlosti i senke“ (u Nemačkoj preveden kao „Majka“) istražuje život Majke Tereze, monahinje koja je svoje mladalaštvo i odrasli život posvetila najsiromašnijima u Kalkuti. Rođena kao Anjeza Gondže Bojadžiju 1910. godine u Skoplju, Tereza je otišla u Indiju sa 19 godina kao iskušenica u katoličkom redu Loreto, suočivši se sa glađu, bolešću i ekstremnom bedom.
Film prikazuje Kalkutu ne kao idilični svet svetlosti, već kao haotičan, prenaseljen grad pun buke i siromaštva. Tereza, koju igra Nomi Rapas, prikazana je kao žena koja preispituje sebe, svoju veru i svoje motive – između milosrđa i sopstvene sujetnosti.
Poseban akcenat stavljen je na njenu borbu sa Crkvom, kada napušta manastir i osniva sopstveni red Misionarke milosrđa (osnovan 1950), kako bi se brinula o bolesnima i umirućima. Vatikan je dugo odlagao odobrenje, ali je Tereza istrajala u svojoj misiji.
Film kritički, ali s poštovanjem, prikazuje i kontroverzne aspekte njenog rada: navodi da su medicinski standardi u njenim ustanovama često bili niskog nivoa, dok su organizacije za ljudska prava optuživale da nije osiguravala adekvatnu negu i lekove protiv bola. Britanski novinar Kristofer Hičens je tvrdio da je „volela siromaštvo, a ne siromašne“, ističući njen stav da je patnja dar od Boga.
Tereza je bila strogo protiv abortusa, nazivajući ga „ubistvom“ i „najvećim rušiteljem mira“, što je učinilo njen rad moralnim uzorom za konzervativne pokrete, ali i predmetom kritike feministica.
Feministička dimenzija Majke Tereze
Rediteljka filma, Teona Strugar Mitevska, smatra da je Tereza feministkinja u smislu da je sebi dala slobodu da postigne svoje ciljeve unutar patrijarhalne Crkve: osnovala je sopstveni red, stekla autoritet i vodila hiljade sestara. Iako njen rad nije bio fokusiran na emancipaciju žena u modernom smislu, ona je primer ženskog prisustva i vođstva u svetu koji je u velikoj meri kontrolisala muška hijerarhija.
Film prikazuje Terezu i kroz njene lične sumnje, izolovanost i osećaj unutrašnje „ledene“ praznine, što je čini ljudskom i složenom, daleko od svetog mita.
Zašto film dolazi u pravo vreme
Debate o abortusu, siromaštvu, verskim konfliktima i ženskom autoritetu u crkvi ostaju relevantne i danas. Film nas suočava sa pitanjem: može li žena biti u isto vreme sveta i politički problematična? Tereza nije predstavljena kao figura svetlosti, već kao lik sa ograničenjima i unutrašnjim konfliktima, što pruža novu perspektivu na njeno nasleđe i podstiče javnu diskusiju o njenom uticaju i motivima.
ETOportal/Nataša Goleš
