Izraelski premijer Benjamin Netanjahu prvi put je priznao da je odobrio napad na libanski pokret Hezbolah, tokom sastanka izraelske vlade u nedjelju, saopštio je Netanjahuov portparol Omer Dostri. Ovaj napad, u kojem su eksplodirali pejdžeri i toki-voki uređaji koje je koristio Hezbolah, dogodio se u septembru 2023. godine.
Prema informacijama koje je Dostri potvrdio, Netanjahu je tokom sastanka vlade izjavio da je odobrio operaciju koja je rezultirala eksplozijama u južnim predgrađima Bejruta, kao i na jugu i istoku Libana. U tim napadima, 17. i 18. septembra, poginulo je 39 ljudi, dok je oko 3.000 povrijeđeno, saopštile su libanske vlasti.
Iako su mnogi sumnjali da iza tih napada stoji izraelska obavještajna služba Mosad, izraelske vlasti prethodno nisu preuzele odgovornost za incident, niti su ga javno komentarisale. Netanjahu je, međutim, sada potvrdio da je operacija bila autorizovana sa strane izraelskih vlasti, iako se nikada nije zvanično priznalo da je Izrael stajao iza tih napada.
Napad na pejdžere, koji je pogodio ključnu komunikacijsku infrastrukturu Hezbolaha, desio se u trenutku kada je ova libanska militantna grupa otvorila novi front protiv Izraela 8. oktobra, pružajući podršku palestinskom Hamasu u Pojasu Gaze. Od 23. septembra, sukobi između Izraela i Hezbolaha eskalirali su u otvoreni rat, sa intenzivnim izraelskim napadima na Hezbolahova uporišta.
Izraelska vojska je 30. septembra započela i kopnenu ofanzivu u Libanu, dok se broj žrtava u Libanu, uglavnom civila, popeo na više od 2.700, prema podacima libanskog ministarstva zdravlja.
Ovaj razvoj događaja ukazuje na nastavak intenzivnog sukoba u regionu, koji uključuje sve veću ulogu Hezbolaha kao podrške Hamasu, što dodatno komplikuje već napetu geopolitičku situaciju na Bliskom istoku.
