Poraz koji se ne zaboravlja – Farska Ostrva 4, Crna Gora 0. I ne, nije riječ o slučajnom kiksu ili nesrećnom danu. Ovo je ogoljeno lice crnogorskog fudbala, bez ideje, bez karaktera, bez trunke poniznosti pred igrom koju mnogi misle da su već savladali.
Debi Mirka Vučinića na selektorskoj klupi, koji je nekada sam bio sinonim za klasu i fudbalski šarm, pretvorio se u hladan tuš. I dok je preuzeo krivicu, Vučinić je suštinski dotakao srž problema , reprezentacija Crne Gore već duže vrijeme nije žrtva loših taktičkih odluka, nego vlastite umišljenosti.
Na terenu u Toršavnu, Farska Ostrva su djelovala kao tim, dok je Crna Gora izgledala kao skup pojedinaca koji se ponašaju kao da im je dres državne selekcije teret, a ne čast. Nije bilo volje, trke, reakcije, a najmanje odgovornosti. Uvijek se nađe opravdanje, povrede, umor, neigranje ključnih fudbalera ali nema opravdanja za neborbenost i ravnodušnost.
Poraz od 4:0 nije samo rezultat, već simptom dublje bolesti, odsustva samokritike i rada. Kada selektor kaže da „neki misle da su majstori“, to nije metafora. To je surova istina o generaciji koja je talentovana, ali razmažena uspomenama na prošle dane slave.
Farska Ostrva, zemlja sa populacijom manjom od Podgorice, pokazala su šta znači kolektiv, disciplina i ponos. Crna Gora, zemlja velikih sportskih imena, pokazala je koliko brzo talenat postaje promašaj kad nestane gladi, samopregora i poštovanja prema fudbalu.
Ako poraz u Toršavnu ne bude prekretnica, biće to samo još jedan u nizu sramotnih rezultata. Vrijeme je da reprezentacija prestane da živi od sjećanja i počne da gradi identitet na radu, a ne na imenu.
ETOportal / Sportska redakcija
