Podgorica, 29. mart – Dok se u regionu sve češće govori o ulozi Zapadnog Balkana u upravljanju migrantskim tokovima, dodatnu težinu dobija pitanje šta će se desiti ukoliko Crna Gora postane članica Evropska unija, te kakve će obaveze tada preuzeti.
Pregovarački proces jasno ukazuje da će buduće članice morati u potpunosti uskladiti svoju politiku sa evropskim zakonodavstvom, uključujući i oblast migracija i azila. To u praksi znači prihvatanje zajedničkih pravila, ali i obaveza koje proizilaze iz evropskog sistema upravljanja migracijama.
Jedan od ključnih elemenata tog sistema jeste novi Pakt o migracijama i azilu, koji predviđa veću solidarnost među državama članicama, ali i fleksibilnost u načinu njenog sprovođenja. Države mogu birati između prihvata migranata, finansijske pomoći ili tehničke podrške drugim članicama.
To, međutim, ne znači da će svaka država imati potpuno slobodu da odbije učešće. U određenim situacijama, posebno tokom migrantskih kriza, odluke se mogu donositi kvalifikovanom većinom na nivou EU, što ograničava mogućnost pojedinačnog veta.
Za Crnu Goru to otvara složeno pitanje – koliko će moći da samostalno odlučuje o prihvatu migranata, posebno ako se uzme u obzir njena geografska pozicija na balkanskoj ruti.
Analitičari ukazuju da bi članstvo moglo donijeti i dodatne obaveze:
- jaču kontrolu granica kao dio spoljne granice EU
- učešće u sistemu raspodjele migranata
- moguće otvaranje centara za prihvat ili obradu zahtjeva
Sa druge strane, članstvo bi značilo i pristup fondovima EU, jaču institucionalnu podršku i direktno učešće u donošenju odluka, što sada nije slučaj.
Važno je naglasiti da model poput onog koji je Albanija uspostavila sa Italijom ne bi bio moguć u istom obliku nakon ulaska u EU, jer bi Crna Gora tada bila dio zajedničkog pravnog sistema Unije.
Uprkos tome, pitanje ostaje otvoreno – da li će male države poput Crne Gore imati dovoljno političke snage da utiču na odluke koje se donose na nivou EU, ili će u praksi biti primorane da prihvate rješenja oblikovana od strane većih članica.
U konačnom, članstvo u EU ne znači potpuni gubitak suvereniteta, ali podrazumijeva dijeljenje nadležnosti, posebno u oblastima kao što su migracije, gdje zajednički interesi često imaju prednost nad nacionalnim.
ETOportal/Nataša Goleš
