Kada reprezentacija sedmi put u nizu izgubi od istog rivala, pitanje više nije slučajnosti, sreće ili trenutka, već dubokih strukturnih problema. Poraz Crne Gore od Češke (0:2) pod Goricom samo je potvrda već viđenog scenarij, a to je fanatična borbenost bez jasne ideje, emotivna eksplozija bez racionalne taktike, i na kraju, prazne ruke.
Češka je još jednom pokazala zašto je fudbalska nacija sa sistemom, kontinuitetom i kulturom. Organizovani u svim linijama, strpljivi i pragmatični, gosti su kontrolisali ritam i kaznili svaku rupu u odbrani “sokola”. Crna Gora, sa druge strane, igrala je na impuls, na energiju i želju, ali fudbal je danas mnogo više od borbenosti.
Trener Robert Prosinečki pokušao je u završnici sve da preokrene, sa više ofanzivaca, sa većim rizikom, ali je i tada postalo jasno ono što se nameće već mjesecima da reprezentacija nema balans, nema automatizme u igri i nema dovoljno kvaliteta da se nametne protiv ozbiljnih evropskih selekcija.
Kritički gledano, problem nije samo u ovom ciklusu. Crna Gora već više od decenije ostaje na margini velikih takmičenja, i svaki novi poraz od Češke, Srbije ili Švedske nije samo sportski neuspjeh, već podsjetnik na sistemsku nemo, lošu infrastrukturu, skromnu bazu igrača, nedostatak jasnog plana u radu sa mlađim selekcijama.
Na tribinama se i dalje nadaju “čudu”, ali fudbal ne prašta iluzije. Česi su pokazali kako izgleda reprezentacija koja gradi, ulaže i napreduje. Crna Gora, nažalost, ostaje pri istoj priči, borili smo se, dali sve od sebe, ali snovi o Mundijalu ostaju san.
Poraz od Češke nije samo nastavak crnog niza, već i ozbiljno upozorenje da se bez promjene pristupa, od omladinskog pogona do stručn.
ETOportal / Sportska redakcija
