BRISEL – Zvaničnici Evropske unije uputili su dramatičan apel vladama država članica da hitno ograniče javnu potrošnju, upozoravajući da bi aktuelni energetski šok izazvan ratom u Iranu mogao prerasti u duboku fiskalnu krizu. Evropska komisija insistira da subvencije za energiju, poreske olakšice i ograničenja cijena moraju biti strogo vremenski ograničeni i ciljani kako bi se izbjegao scenario iz 2022. godine koji je doveo do rekordne inflacije i rasta dugova.
Rizik od stagflacije i „budžetskog ponora“
Evropski komesar za ekonomiju,,Valdis Dombrovskis, upozorio je da se Unija suočava sa realnim rizikom od stagflacije – kombinacije ekonomske stagnacije i visoke inflacije. Procjenjuje se da bi produženi sukob na Bliskom istoku mogao smanjiti ekonomski učinak EU za dodatnih 0,6 procentnih poena u 2026. i 2027. godini.
Komesar za energetiku, Dan Jergensen, naglasio je da se Evropa mora pripremiti za „dugotrajnu krizu“ u kojoj će cijene energenata ostati visoke veoma dugo, što direktno ugrožava stabilnost nacionalnih budžeta.
Povratak strogih fiskalnih pravila
Dok države poput Italije, Poljske i Španije već uvode smanjenje poreza na gorivo, Brisel pojačava pritisak na primjenu reformisanih fiskalnih pravila EU:
- Procedura prekomjernog deficita (EDP): Savjet EU je već pokrenuo postupke protiv sedam država članica, uključujući Francusku i Italiju, zbog deficita koji su u 2023. godini značajno premašili granicu od 3% BDP-a.
- Zahtjev za štednju: Od država se traži da pripreme srednjoročne strukturne planove (4–7 godina) kojima će osigurati da godišnji rast neto rashoda ne prelazi strogo definisane limite.
- Pritisak na Italiju i Francusku: Italija je 2023. godinu završila sa deficitom od 7,4%, dok je Francuska bila na 5,5%, što Brisel vidi kao „crvenu zonu“ koja ne ostavlja prostora za nove pakete pomoći bez ozbiljnih reformi.Inicijativa pet ministara: Porez na ekstraprofit
Inicijativa pet inistara:Porez na profit
Kao odgovor na sve težu situaciju, ministri finansija Njemačke, Italije, Španije, Portugala i Austrije
uputili su zajedničko pismo Evropskoj komisiji. Oni traže uvođenje poreza na ekstraprofit energetskih kompanija na nivou cijele EU, tvrdeći da oni koji profitiraju od ratnih dešavanja moraju snositi dio tereta kako bi se olakšao pritisak na građane i privredu.
uputili su zajedničko pismo Evropskoj komisiji. Oni traže uvođenje poreza na ekstraprofit energetskih kompanija na nivou cijele EU, tvrdeći da oni koji profitiraju od ratnih dešavanja moraju snositi dio tereta kako bi se olakšao pritisak na građane i privredu.
Šta čeka građane?
Iako su strateške rezerve nafte za sada stabilne, zvaničnici upozoravaju na moguće poremećaje u snabdijevanju od maja, što bi moglo dovesti do novog talasa poskupljenja prevoza i osnovnih životnih namirnica. Brisel savjetuje vladama da umjesto širokih subvencija pređu na direktnu podršku isključivo najugroženijim domaćinstvima kako bi očuvali fiskalni suverenitet država
ETOportal
