Pismo njemačkog kancelara Fridriha Merca, u kojem predlaže dodjeljivanje statusa „pridružene članice“ Ukrajini i statusa posmatrača državama Zapadnog Balkana, otvorilo je novu političku raspravu unutar Evropske unije o modelima budućeg proširenja. Evropska komisija potvrdila je da je prijedlog primljen, a portparol EK Gijom Mersije poručio je da Brisel pozdravlja diskusiju među državama članicama, ocjenjujući da to pokazuje snažnu političku posvećenost da proširenje postane realnost. U Evropskoj komisiji sve glasnije se naglašava da proširenje više nije samo političko pitanje, već geostrateška investicija u bezbjednost, mir i stabilnost evropskog kontinenta.
Mercov prijedlog praktično otvara mogućnost stvaranja novih međustepenih statusa između kandidature i punopravnog članstva, što bi državama kandidatima omogućilo privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu i bliže veze sa evropskim institucijama. Za Ukrajinu je predviđen znatno dublji institucionalni odnos sa EU, bez formalnog prekidanja postojećeg procesa pristupanja, što se u političkim krugovima tumači kao snažna geopolitička poruka i pokušaj da se Kijev dodatno veže za evropski blok u kontekstu rata i bezbjednosnih izazova na istoku Evrope.
Za zemlje Zapadnog Balkana, međutim, Mercova inicijativa otvara i osjetljivo političko pitanje, da li bi status posmatrača bio korak ka ubrzanju evropskih integracija ili nova politička „čekaonica“ pred vratima EU. Crna Gora, Srbija, Bosna i Hercegovina i Sjeverna Makedonija već imaju kandidatski status, Kosovo status potencijalnog kandidata, dok i Ukrajina i Moldavija takođe vode pristupni proces. Upravo zato dio analitičara smatra da bi ovakav model mogao donijeti konkretnije koristi kroz ekonomsko i institucionalno približavanje, dok drugi upozoravaju da bi mogao postati zamjena za punopravno članstvo, a ne njegov uvod.
Iz Evropske komisije poručuju da sva eventualna inovativna rješenja moraju ostati zasnovana na principu „napredovanja prema zaslugama“, što znači da nijedna država ne može zaobići standardne reforme i kriterijume za članstvo. Mercovo pismo za sada nije formalna odluka Evropske unije, ali jeste snažan politički signal da se u evropskim centrima moći traži nova formula proširenja. Za Zapadni Balkan to otvara ključno pitanje, da li EU zaista ubrzava integracije ili oblikuje novu, višeslojnu Uniju u kojoj će puni ulazak ostati politički cilj, ali ne nužno i brza realnost.
ETOportal / V.M.
