Više od četiri tone nebezbjedne hrane povučeno je iz prometa i uništeno u Crnoj Gori tokom avgusta, pokazuju podaci nadležne inspekcije. Privremeno je zatvoren 33 objekat, izrečene su stotine prekršajnih naloga, a građanima ostaje sasvim legitimno pitanje – koliko je hrane koja ne ispunjava propisane uslove ipak ostalo van domašaja inspektora?
Tokom avgusta inspektori za hranu obavili su 609 kontrola – 515 redovnih, 25 po inicijativi i 69 kontrolnih. U 124 slučaja utvrđene su nepravilnosti.
Zbog nebezbjednosti, donijeto je 27 rješenja o stavljanju hrane van prometa i njenom uništenju, dok je privremeno zabranjen rad 33 objekta. U dva slučaja zabrana se odnosila na lica koja rukuju hranom.
Nepravilnosti su se odnosile na različite probleme – od nedostatka dokaza o porijeklu i sledljivosti hrane, preko isteka roka trajanja i izmijenjenih organoleptičkih svojstava, do neadekvatnog čuvanja i skladištenja.
Posebno zabrinjava podatak da je tokom samo jednog mjeseca utvrđeno 124 nepravilnosti, dok je u istom periodu izdato 367 prekršajnih naloga, sa ukupno izrečenim novčanim kaznama od 358.110 eura.
Kontrola je važna, ali šta je sa onim što nije kontrolisano?
Upravo ovdje počinje priča iz ugla zaštite potrošača.
Podaci inspekcije pokazuju koliko je hrane uklonjeno sa tržišta nakon što su nepravilnosti otkrivene. Međutim, oni ne mogu dati odgovor na pitanje koliko je potencijalno nebezbjedne ili neusaglašene hrane u istom periodu ostalo van kontrole.
To nije optužba na račun inspekcije, niti znači da je hrana koja nije pregledana nebezbjedna.
Naprotiv – znači da nijedna kontrola ne može obuhvatiti svaki proizvod, svaki objekat i svaku pošiljku na tržištu.
Zato bi potrošači imali pravo da znaju koliko je ukupno objekata i subjekata koji posluju sa hranom bilo predmet nadzora, koliko ih ukupno postoji, koliko je uzoraka laboratorijski analizirano, koliko je proizvoda povučeno po kategorijama i koliko je nepravilnosti ponovljeno kod istih subjekata.
Jer brojka od četiri tone zvuči velika sama po sebi. Ali bez podatka o ukupnoj količini hrane koja se u Crnoj Gori stavlja u promet, ona ne govori koliko je stvarni rizik za potrošače.
Poseban problem je hrana bez jasnog porijekla
Inspekcija je tokom turističke sezone posebnu pažnju usmjerila na porijeklo i sledljivost hrane, naročito u pograničnim opštinama.
To je važno jer potrošač mora imati mogućnost da sazna odakle proizvod dolazi, ko ga je stavio u promet i pod kojim uslovima je čuvan.
Ako tih podataka nema, potrošač praktično kupuje proizvod čiji put do police nije moguće provjeriti.
Upravo zato sledljivost nije birokratska formalnost, već jedan od osnovnih mehanizama zaštite potrošača.
Šta građanin može da uradi?
Potrošači bi trebalo da obrate pažnju na rok trajanja, deklaraciju, uslove čuvanja i izgled proizvoda, ali i na to da li se hrana čuva u odgovarajućim temperaturnim uslovima.
Ako postoji sumnja da je proizvod nebezbjedan, oštećen, nepravilno skladišten ili da mu je istekao rok, građani imaju pravo da takav slučaj prijave nadležnim organima.
Jer inspekcija može kontrolisati samo ono što pronađe i obuhvati nadzorom.
A zaštita potrošača ne završava se na vratima prodavnice.
Pitanje koje zato ostaje otvoreno nije koliko je nebezbjedne hrane pronađeno – to sada znamo. Pravo pitanje je koliko je tržište zaista pokriveno kontrolama i možemo li biti sigurni da ono što nije kontrolisano ispunjava iste standarde kao ono što jeste.
To je podatak koji potrošači imaju pravo da znaju.
ETOportal
