Milioni radnika u Španiji učestvovali su u generalnom štrajku zbog skupog stanovanja, niskih zarada i rasta troškova života. Protesti povećavaju politički pritisak na vladu Pedra Sančesa uoči parlamentarnih izbora 29. novembra.
Španiju je danas zahvatio prvi generalni štrajk u poslednjih 14 godina koji zajednički podržavaju dva najveća sindikalna saveza, UGT i CCOO, a njegov neposredni povod prerastao je u širi protest protiv rastućih troškova života, niskih zarada i sve teže dostupnosti stanovanja. Prema procenama organizatora, u obustavi rada učestvovalo je oko četiri miliona ljudi, mada se intenzitet štrajka razlikovao od regiona do regiona i među privrednim sektorima. Najveći poremećaji zabeleženi su u automobilskoj, lučkoj, prerađivačkoj i energetskoj industriji, dok su blokade saobraćajnica, okupljanja i sukobi demonstranata sa policijom dodatno opteretili funkcionisanje pojedinih gradova. U središtu nezadovoljstva nalazi se stambena kriza, koja je poslednjih godina postala jedno od najosetljivijih društvenih pitanja u zemlji. Rast zakupnina, nedostatak pristupačnih stanova i širenje spekulativnih aktivnosti na tržištu nekretnina posebno pogađaju mlađe generacije i domaćinstva sa prosečnim primanjima. Dodatni podsticaj mobilizaciji predstavljalo je iseljenje 87-godišnje Marikarmen Abaskal iz njenog doma u Madridu, nakon čega je preminula, a njen slučaj postao simbol nemoći građana pred rastućim troškovima stanovanja. Sindikati i organizacije za zaštitu prava zakupaca zahtevaju odlučniju državnu intervenciju, ograničavanje špekulacija, zaštitu stanara i povećanje zarada, uz poruku da ekonomski rast nema stvarnu društvenu vrednost ukoliko građanima ne obezbeđuje dostojan život.
Politički značaj štrajka prevazilazi jednodnevni zastoj privrednih aktivnosti, jer se odvija uoči parlamentarnih izbora zakazanih za 29. novembar, u trenutku kada se vlada premijera Pedra Sančesa suočava sa ozbiljnim pritiskom zbog nezadovoljstva životnim standardom, stambene politike i osporavanja njene sposobnosti da odgovori na ključne društvene probleme. Neuspeh parlamenta da podrži vladine hitne mere za zaštitu zakupaca dodatno je produbio sukob između izvršne vlasti i desničarske opozicije, koja tvrdi da predložena rešenja mogu obeshrabriti investicije i smanjiti ponudu stanova za izdavanje. Za Sančesa, masovna mobilizacija istovremeno predstavlja politički rizik i priliku da ukoliko se nezadovoljstvo pretvori u širu podršku zahtevima za socijalne reforme, vlada bi mogla da dobije dodatni prostor u izbornoj kampanji, ali bi slab odziv ili produžavanje protesta mogli da pokažu ograničenost njenog političkog uticaja. Opozicija, predvođena Narodnom partijom i krajnje desnim Voksom, nastoji da štrajk predstavi kao politički instrument sindikata bliskih levici, dok sindikalni predstavnici insistiraju da odgovornost za stambenu krizu snose sve institucije koje godinama nisu obezbedile održivu stambenu politiku. Dugoročno, najveća posledica mogla bi biti dodatno slabljenje poverenja građana u sposobnost države da rešava osnovne socijalne probleme. Štrajk sam po sebi ne znači neposredan pad vlade niti automatsku promenu političkog kursa, ali pokazuje da pitanje stanovanja postaje jedno od presudnih merila političke odgovornosti u Španiji. Ishod predstojećih izbora zato neće zavisiti samo od odnosa političkih stranaka, već i od toga da li će birači poverovati da neka od njih zaista može da zaustavi produbljivanje socijalnih nejednakosti.
Izvor : Reuters / El Pais
ETOportal / V.M.
