Kortni Voren, ujedno i autorka knjiga, čitaocima nudi niz saveta o tome kako uspešno da se nose sa raskidom veze i emocionalnim oporavkom nakon toga. Njen pristup se temelji na razumjevanju dubokih psiholoških razloga zašto su veze okončane.
Naglašava da je temelj svakog odnosa međusobno razumjevanje, poštovanje, ali su i zajednički ciljevi. Kada te osnovne komponente počnu da nedostaju, veza se suočava sa velikim izazovima. Često je raskid rezultat toga što partneri ne uspjevaju da održe međusobno povjerenje, komunikaciju ili intimnost, što vodi do udaljavanja i osećaja nezadovoljstva.
U svojoj knjizi pod nazivom „Preboliti bivšeg“ (Letting go off your Ex), autorka poziva na iskreno suočavanje sa realnošću situacije i prepoznavanje da veza koja više ne ispunjava emocionalne potrebe postaje toksična i destruktivna. Jedan od ključnih savjeta koje Voren daje je prihvatanje činjenice da ne možemo kontrolisati druge ljude ili njihove postupke.
Prečesto ostajemo u vezama iz straha od samoće, u nadi da će partner da se promjeni ili iz osećaja odgovornosti prema prošlim obećanjima. Ipak, Voren podstiče čitatelje da se fokusiraju na sopstvenu dobrobit i postave granice koje su ključne za lični rast. Raskid, ma koliko bolan bio, može da otvori vrata za emocionalno ozdravljenje i nove prilike u životu.
Voren navodi nekoliko fraza koje mogu ozbiljno da naruše odnose i unište veze. Te fraze često izražavaju negativne emocije, nesigurnost ili nedostatak poštovanja, a ljudi ih izgovaraju nesavjesno ili iz frustracije.
Neke od tih fraza uključuju:
„Zašto ne možeš da budeš više kao…?“
Ova rečenica stvara osećaj poređenja i nesigurnosti kod partnera. Kada poredite partnera sa nekim drugim, implicitno poručujete da nije dovoljno dobar takav kakav jeste, što narušava samopouzdanje i povjerenje.
„Nikad ništa ne radiš kako treba.“
Ova generalizacija može da uzrokuje osećaj neadekvatnosti i frustracije. Kada se koristi reč „nikad“, partner oseća da se njegov trud ne primećuje ili ne cijeni, što dovodi do emocionalnog udaljavanja.
„Ako me stvarno voliš, učinio bi/učinila bi to.“
Primer manipulacije osećanjima i korišćenje ljubavi kao alata za postizanje ciljeva. Ovakav pristup stavlja partnera u poziciju u kojoj se oseća prisiljeno da ispuni vaše zahtjeve, što može da naruši ličnu slobodu i autonomiju u vezi.
„Uopšte ne znaš kako se osećam.“
Ova izjava može da zvuči optužujuće i često vodi do toga da se partner osjeća nedovoljno uključenim ili nesposobnim da razumije vašu perspektivu. Takve rečenice podstiču udaljavanje, umesto otvaranja i povezivanja.
„Uvijek si ti kriv/kriva.“
Ovime se odbacuje odgovornost i stvara atmosfera krivice i odbrane. Kada neko konstantno prebacuje krivicu na partnera, to uništava ravnotežu i uzajamno poštovanje u vezi.
„Ne znam zašto sam još uvijek sa tobom.“
Ova rečenica može da bude izuzetno bolna jer dovodi u pitanje samu osnovu veze. Izgovaranje takve izjave može da stvori nesigurnost i sumnju kod partnera, vodeći prema emocionalnom distanciranju i mogućem kraju veze.
„Nikada se nećeš promjeniti.“
Fraza ukazuje na nedostatak nade za napredak ili poboljšanje, a što stvara osećaj beznađa. Ako jedan partner osjeća da se njegov trud za promjenom ne prepoznaje, to može da dovede do frustracije i gubitka volje za nastavkom odnosa.
Voren ističe da su ove fraze destruktivne jer dodatno pogoršavaju problem umesto da daju rešenje. Umanjuju komunikaciju, uzrokuju osećaj nesigurnosti i emocionalno udaljavaju partnere. Umjesto toga, autorka podstiče na otvoren i iskren dijalog, gde se problemi rešavaju uz međusobno poštovanje i razumjevanje.ž
Izvor: N1 info