BRISEL / PEKING – Višegodišnji napori Evropske unije da smanji ekonomsku zavisnost od zvaničnog Pekinga i sprovede strategiju „smanjenja rizika“ (de-risking) za sada ne daju očekivane rezultate. Najnoviji podaci pokazuju da evropske kompanije ne samo da ne napuštaju kinesko tržište, već sve dublje integrišu svoje poslovanje u tamošnje lance snabdevanja.
Prema sprovedenim istraživanjima, strateški planovi Brisela direktno se sudaraju sa ekonomskom realnošću na terenu.
Biznis ispred politike: Kina ostaje ključni partner
Rezultati anketa među evropskim privrednicima jasno oslikavaju trend stabilizacije i širenja operacija na azijskom tlu. Ključni nalazi istraživanja pokazuju sljedeće:
- 68 procenata ispitanih kompanija iz EU zadržava ili proširuje svoje poslovanje u Kini.
- Strategija diverzifikacije (pronalaženja alternativnih tržišta) teče znatno sporije nego što je Brisel predviđao.
- Kineska infrastruktura i stručna radna snaga i dalje nemaju adekvatnu zamjenu u Evropi ili drugim regionima u razvoju.
Zašto propada plan o „smanjenju rizika“?
Evropska komisija je u proteklom periodu intenzivno pozivala na oprez i smanjenje izloženosti prema Kini, posebno u sektorima visoke tehnologije, auto-industrije i zelene tranzicije. Međutim, evropski giganti se suočavaju sa visokim troškovima preseljenja proizvodnje (reshoring) i nedostatkom sirovina na domaćem tržištu.
Za većinu evropskih menadžera, potpuni ili djelimični izlazak iz Kine značio bi gubitak konkurentnosti na globalnom nivou. Zbog toga se kompanije odlučuju za pragmatičan pristup, zaštitu profita i stabilnost lanaca snabdevanja, ignorišući političke apele iz Brisela.
Ovaj trend otvara ozbiljna pitanja o budućnosti ekonomske suverenosti Evrope, jer podaci potvrđuju da je privredni čvor između Evropske unije i Kine u ovom trenutku previše čvrst da bi se lako presjekao.
ETOportal
