Premijer Milojko Spajić na mreži X predstavio je „Euro model“ i objasnio kako Vlada planira da finansira rast zarada od januara 2027. godine, uz projekciju budžetskog deficita od 4–5 odsto u 2027. i oko 3 odsto u 2028.
Premijer Milojko Spajić predstavio je „Euro model“, novi model obračuna zarada koji bi trebalo da počne da se primjenjuje od januara 2027. godine. Prema najavi Vlade, minimalna neto zarada trebalo bi da iznosi 1.000 eura za radna mjesta sa osnovnim i nižim nivoom obrazovanja, 1.250 eura za radna mjesta sa srednjim obrazovanjem i 1.400 eura za radna mjesta koja zahtijevaju visoko obrazovanje. Vlada navodi da bi povećanjem bilo obuhvaćeno više od 250.000 zaposlenih, dok bi se istovremeno smanjilo poresko opterećenje rada. Ključno pitanje, međutim, jeste kako će država nadomjestiti prihode i pokriti povećane troškove koji mogu nastati rastom zarada. Spajić je objasnio da Vlada računa na više izvora: povećanu potrošnju i zaposlenost, suzbijanje sive ekonomije, očekivani povratak dijaspore, rashodnu disciplinu i nove poreske mjere. Kao dodatne prihode naveo je efikasnije oduzimanje protivpravno stečene imovine, kao i mogući porez na prazne nekretnine koje vlasnici ne koriste. Logika prvog dijela modela je jednostavna: veće zarade povećavaju raspoloživi dohodak građana, veća potrošnja može povećati promet privrede, a veća formalna zaposlenost i naplata poreza mogu povećati prihode javnih finansija. Međutim, stvarni efekat zavisi od toga koliko će se projektovani prihodi zaista ostvariti, kakvi će biti troškovi reforme i kako će se kretati inflacija, zaposlenost i ekonomski rast. Zato je važno razlikovati najavljene izvore finansiranja od već ostvarenih budžetskih prihoda.
Drugi važan dio priče jeste budžetski deficit. Spajić je najavio da bi Crna Gora kroz „tranzitnu“ 2027. godinu prošla sa deficitom od oko četiri do pet odsto BDP-a, dok bi prema njegovoj projekciji deficit u 2028. trebalo da bude oko tri odsto, što bi bilo u skladu sa referentnom vrijednošću iz Mastriških kriterijuma. Za građane to znači da povećanje zarada nije samo pitanje većeg iznosa na platnoj listi, već i pitanje ukupne održivosti javnih finansija. Zvanični Program ekonomskih reformi za period 2026–2028. predviđa rast javnih prihoda sa 3,5 milijardi eura u 2026. na 3,62 milijarde u 2027. i 3,73 milijarde u 2028. godini, dok su poreski prihodi projektovani na 2,70 milijardi u 2027. i 2,79 milijardi eura u 2028. godini. Istovremeno, Vlada je u svojim makroekonomskim smjernicama iz jula 2026. projektovala postepeno smanjenje deficita sa 3,7 odsto BDP-a u 2026. na 3,2 odsto u 2029. godini. Ove brojke pokazuju zašto će ključna tema narednog perioda biti realizacija prihoda: ako rast potrošnje, zaposlenosti, naplate poreza i drugi najavljeni izvori prihoda budu dovoljno snažni, reforma može imati fiskalno pokriće koje Vlada projektuje; ako budu slabiji od očekivanja, pritisak na budžet može biti veći. Zato će pravi test „Euro modela“ početi tek njegovom primjenom, kroz ostvarene prihode, stvarne zarade, kretanje cijena, zaposlenost i stanje javnih finansija.
ETOportal
