Dezodorans je jedan od onih proizvoda koje mnogi koriste svakog dana, gotovo bez razmišljanja. Stavimo ga poslije tuširanja, prije izlaska iz kuće ili tokom dana kada želimo da se osvježimo. A onda se povremeno pojavi pitanje: šta se zapravo nalazi u toj bočici i da li je sve što svakodnevno nanosimo na kožu zaista potrebno?
Odgovor nije tako dramatičan kako se često predstavlja na internetu. Za uobičajene dezodoranse i antiperspirante nema dokaza da izazivaju rak dojke, dok pojedini sastojci ipak mogu izazvati iritaciju ili alergijsku reakciju kod osjetljivih osoba. Posebno se to odnosi na mirise i određene sastojke koji se koriste za kontrolu neprijatnog mirisa.
Važno je napraviti i razliku između dezodoransa i antiperspiranta. Dezodorans uglavnom pomaže u kontroli neprijatnog mirisa, dok antiperspirant smanjuje količinu znojenja. Za tu svrhu često se koriste jedinjenja aluminijuma, koja privremeno smanjuju protok znoja kroz znojne kanale.
Jednostavan domaći dezodorans
Ako želimo da probamo jednostavniju kućnu varijantu, možemo napraviti malu količinu dezodoransa od sastojaka koje je lako pronaći.
Potrebno je:
- 2 kašike kokosovog ulja
- 1 kašika gustina
- 1 kašika sode bikarbone
Kokosovo ulje treba blago omekšati, pa dodati gustin i sodu bikarbonu. Sve dobro promiješati dok se ne dobije glatka smjesa. Čuvati u čistoj, zatvorenoj teglici i nanositi veoma malu količinu na čistu i potpuno suvu kožu.
Ovdje, međutim, treba stati sa pričom da je domaće automatski bolje.
Soda bikarbona može kod nekih ljudi izazvati peckanje, crvenilo i iritaciju, posebno ako je koža osjetljiva ili je upravo obrijana. Zbog toga je pametno prvo nanijeti sasvim malu količinu na ograničeno područje kože i prekinuti upotrebu ako se pojave neprijatne reakcije. Kontaktni dermatitis može izazvati svrab, pečenje, crvenilo, otok i osjetljivost kože.
A šta je sa kupovnim dezodoransima?
Najčešći problem nije neka skrivena velika opasnost, već činjenica da određeni sastojci pojedinim ljudima jednostavno ne odgovaraju. Mirisi su jedan od češćih uzroka kontaktnog dermatitisa, a pazuh je među mjestima na kojima se takva reakcija može pojaviti.
Ni priča o aluminijumu nije tako jednostavna. Antiperspiranti ga koriste upravo zato da smanje znojenje, ali Nacionalni institut za rak navodi da nema naučnih dokaza da upotreba dezodoransa ili antiperspiranta povećava rizik od raka dojke.
Zato nije potrebno baciti sve proizvode iz kupatila. Mnogo korisnije je čitati deklaraciju, obratiti pažnju na sopstvenu kožu i birati proizvod koji nam odgovara.
Ako se poslije nanošenja javlja uporno peckanje, crvenilo, svrab ili osip, problem nije u tome što je proizvod „hemijski“, već u tome što neki njegov sastojak našoj koži očigledno ne prija. Tada je najbolje prestati sa upotrebom i, ako se reakcija nastavi, potražiti savjet dermatologa.
U njezi kože često nije potrebno tražiti najskuplji ni „najprirodniji“ proizvod. Najvažnije je znati šta koristimo i kako naša koža na to reaguje.
ETOportal
