Ulazak Crne Gore u Evropsku uniju donosi velike potrese za domaće autoprevoznike. Istražujemo ključne probleme, od strogih pravila o tahografima do evropske konkurencije.
Proces pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji, iako donosi brojne ekonomske prednosti, pred domaći sektor drumskog saobraćaja postavlja do sada najveće izazove. Dok država ubrzano zatvara pregovaračka poglavlja, predstavnici Udruženja prevoznika Crne Gore otvoreno upozoravaju da domaće firme nijesu spremne za surovu evropsku konkurenciju. Bez hitne i sistemske pomoći države, mnogim prevoznicima prijeti gašenje i prije zvaničnog stupanja na jedinstveno evropsko tržište.
Jedan od prvih i tehnički najzahtjevnijih problema odnosi se na uvođenje strogih standarda i visoke troškove modernizacije voznog parka. Evropska unija kontinuirano pooštrava pravila, pa su tako već stupile na snagu obaveze ugradnje pametnih tahografa druge generacije za laka komercijalna vozila i kombije u međunarodnom prevozu. Finansijski pritisak da se kupe ekološki prihvatljivija vozila i napredna digitalna oprema predstavlja ogroman teret za crnogorske prevoznike, koji uglavnom raspolažu skromnim kapitalom i relativno malim flotama.
Drugi ozbiljan udarac za domaće privrednike jeste problem sa viznim režimom i ograničenjem boravka vozača. Pravila šengenskog prostora, koja strogo ograničavaju boravak na 90 dana u okviru perioda od 180 dana, već su izazivala proteste i blokade graničnih prelaza na Balkanu. Budući da profesionalni vozači u međunarodnom transportu konstantno cirkulišu preko granica, ova birokratska barijera direktno ugrožava njihovu egzistenciju i operativnost samih firmi, jer Evropska komisija odbija da napravi izuzetke za radnu snagu sa Zapadnog Balkana.
Posebnu zabrinutost izaziva otvaranje tržišta i pravo na kabotažu, odnosno mogućnost da strane firme obavljaju prevoz unutar teritorije Crne Gore i obrnuto. Transportne asocijacije iz susjednih zemalja, poput Hrvatske, već su iskazivale oprez i pokušavale da zaštite svoje tržište od potencijalnog priliva jeftinije konkurencije. Sa druge strane, crnogorski prevoznici naglašavaju da će se evropskom tržištu nuditi po znatno nižim cijenama, ne da bi rušili standarde, već zato što su zbog nedostatka subvencija i visokih dažbina primorani da se bore za goli opstanak.
Na unutrašnjem planu, prevoznici se godinama suočavaju sa sporom administracijom i dugim zadržavanjima na carinskim terminalima. Zbog sistema u kojem kamioni često leže po nekoliko dana čekajući papire, strane logističke kompanije izbjegavaju dolazak u Crnu Goru ili bi svoje usluge naplaćivale višestruko skuplje. Ukoliko država ne omogući povraćaja pdv-a i akciza, brže procedure i povoljne kreditne linije za obnovu kamiona, crnogorski transportni sektor rizikuje da nakon integracije postane samo jeftina radna snaga za velike evropske korporacije.
ETOportal
