Najavljeno povećanje minimalnih zarada kroz „Euro model“ otvorilo je pitanje održivosti javnih finansija, troška rada, penzijskog sistema, inflacije i položaja malih preduzeća u Crnoj Gori.
Najava premijera Milojka Spajića da će kroz „Euro model“ od naredne godine biti povećane minimalne zarade otvorila je ozbiljnu ekonomsku debatu u Crnoj Gori. Vlada model predstavlja kao reformu koja treba da poveća životni standard, smanji opterećenje rada i učini domaće tržište konkurentnijim, dok ekonomisti upozoravaju da će održivost zavisiti od odnosa između rasta zarada, produktivnosti i javnih prihoda. Bivša državna sekretarka Ministarstva finansija Mila Kasalica ocijenila je da administrativno povećanje zarada preskače pitanje produktivnosti i konkurentnosti realnog sektora, upozoravajući na moguće inflatorne efekte. S druge strane, dr Nikola Altiparmakov smatra da je posebno sporno ukidanje penzijskih doprinosa zaposlenih, jer bi se time veći dio finansiranja penzionog sistema prebacio na poreze i PDV, uz slabljenje veze između uplata tokom radnog vijeka i budućih penzijskih prava.
Dodatnu zabrinutost iskazali su poslodavci i zanatlije, koji upozoravaju da bi nagli rast zarada mogao značajno povećati troškove poslovanja, posebno malih i srednjih preduzeća. Unija poslodavaca traži detaljnije procjene efekata i mogućnost fazne primjene, dok iz Zanatske komore upozoravaju da veći trošak rada može ugroziti poslovanje dijela malih biznisa. Vlada, međutim, ostaje pri stavu da je „Euro model“ održiv i da povećanje zarada treba posmatrati kao investiciju u standard građana i zadržavanje radne snage. Ključno pitanje tako više nije samo koliko će plate nominalno porasti, već da li će taj rast pratiti povećanje produktivnosti i ekonomske aktivnosti, bez dodatnog pritiska na cijene, penzioni sistem, javne finansije i konkurentnost privrede.
ETOportal / V.M.
