Građani Islanda 29. avgusta izlaze na referendum o pitanju koje bi moglo odrediti budući pravac njihove evropske politike. Neće odlučivati o članstvu u Evropskoj uniji, već o tome da li treba nastaviti pregovore o pristupanju, prekinute prije više od decenije. Posljednje ankete ukazuju na tijesnu prednost pristalica nastavka pregovora — 53,1 odsto prema 46,9 — zbog čega se ishod ne može unaprijed prognozirati.
Evropsko pitanje danas se u Islandu posmatra kroz drugačiji geopolitički okvir nego ranije. Rat u Ukrajini, bezbjednost Arktika, odnosi sa SAD i ekonomska neizvjesnost ponovo su otvorili raspravu o tome koliko bi članstvo u EU ojačalo položaj zemlje. Island je već dio Evropskog ekonomskog prostora i Šengena, ali nije član Unije. Protivnici nastavka pregovora strahuju za nacionalni suverenitet i kontrolu nad strateškim resursima, prije svega ribarstvom, dok pristalice smatraju da bi bliže evropsko povezivanje donijelo veću političku i ekonomsku sigurnost.
Ako većina 29. avgusta podrži nastavak pregovora, Island neće postati članica EU, već će tek otvoriti novu fazu pregovaračkog procesa. Konačnu odluku o eventualnom članstvu građani bi ponovo donijeli na referendumu. Zato će ovo glasanje biti više od pitanja o nastavku pregovora, biće pokazatelj da li Island svoju budućnost vidi uz još čvršće veze sa Evropom ili želi da zadrži sadašnju poziciju izvan Evropske unije.
ETOportal / V.M.
