Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku Kaja Kalas poručila je da pritisak na Rusiju mora da se nastavi, uprkos novim diplomatskim pokušajima da se okonča rat u Ukrajini. Brisel već radi na 22. paketu sankcija, a Kalas očekuje i snažniju koordinaciju sa Sjedinjenim Američkim Državama kako bi ekonomske mjere imale veći efekat na Moskvu.
Kalas je 9. novembra, na marginama sastanka ministara spoljnih poslova Grupe sedam (G7) u Parizu, ocijenila da ne vidi konkretne pokazatelje da je Rusija spremna da u dobroj vjeri pregovara o završetku rata u Ukrajini.
Njene izjave uslijedile su uoči nove runde razgovora predstavnika Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Abu Dabiju, uz učešće evropskih i NATO predstavnika u pratećim konsultacijama.
Prema njenim riječima, Moskva ne pokazuje spremnost na stvarne ustupke, dok se napadi na ukrajinske gradove i civilnu infrastrukturu nastavljaju.
EU priprema 22. paket sankcija
Kalas je potvrdila da Evropska unija radi na novom, 22. paketu sankcija protiv Rusije. Detalji budućih mjera još nijesu u potpunosti predstavljeni, ali je jasno da Brisel ne planira da odustane od ekonomskog pritiska na Moskvu.
Ona je pozvala i Vašington da pojača pritisak na rusko rukovodstvo, naglašavajući da bi koordinisane američke i evropske sankcije imale znatno snažniji efekat nego mjere koje se sprovode odvojeno.
Kalas smatra da ekonomski pritisak može biti jedan od ključnih instrumenata za zaustavljanje rata, jer ograničavanje finansijskih i drugih resursa otežava nastavak ruske vojne aktivnosti.
Evropska unija je ranije usvojila 21 paket sankcija, kojima su obuhvaćeni različiti sektori ruske ekonomije, finansijske institucije, pojedinci i kompanije povezane sa ratnim naporima Moskve.
Kalas skeptična prema pregovorima
Govoreći o novim razgovorima u Abu Dabiju, šefica evropske diplomatije kazala je da nema velika očekivanja, jer Rusija, prema njenoj ocjeni, nije pokazala dovoljno dobre volje za postizanje dogovora.
Posebno je ukazala na činjenicu da je Moskva već potpisala brojne međunarodne sporazume kojima se obavezala da poštuje suverenitet i teritorijalni integritet drugih država.
Kao jedan od primjera navela je Budimpeštanski memorandum iz 1994. godine, kojim su se Rusija i druge potpisnice obavezale da poštuju nezavisnost i postojeće granice Ukrajine.
Kalas je poručila da bi konkretan znak spremnosti za pregovore bio prekid napada na civile i civilnu infrastrukturu, kao i uspostavljanje primirja koje bi omogućilo ozbiljniji diplomatski proces.
Evropa želi da učestvuje u odlukama o budućnosti Ukrajine
Kalas je ponovila i da Evropska unija mora biti uključena u svaki ozbiljan dogovor o završetku rata, jer se ključna pitanja ne mogu riješiti bez odluka evropskih institucija i država članica.
Među njima su sankcije, zamrznuta ruska imovina, bezbjednosne garancije za Ukrajinu i buduća obnova zemlje.
Prema njenom stavu, Evropa ne može biti obavezana sporazumom u čijem sklapanju nije učestvovala, posebno kada se od nje očekuje da sprovodi njegove odredbe.
Upravo zbog toga evropski zvaničnici insistiraju na zajedničkom stavu država članica i većem učešću EU u diplomatskim razgovorima.
Diplomatski pokušaji i dalje bez konačnog dogovora
Nova runda razgovora u Abu Dabiju predstavlja nastavak međunarodnih napora da se pronađe rješenje za rat koji traje od februara 2022. godine.
Iako su diplomatski kontakti intenzivirani, između Moskve i Kijeva i dalje postoje značajne razlike u stavovima o teritorijalnim pitanjima, bezbjednosnim garancijama i budućem statusu Ukrajine.
Evropska unija, u međuvremenu, poručuje da nastavak pregovora ne znači automatsko ublažavanje sankcija. Naprotiv, Kalas smatra da pritisak na Rusiju treba da ostane snažan sve dok ne bude vidljivih konkretnih koraka ka okončanju agresije.
Budući razvoj događaja pokazaće da li će diplomatski napori dovesti do napretka ili će se evropska politika prema Moskvi dodatno osloniti na ekonomske i političke mjere pritiska.
ETOportal
