Norveška će nastaviti da razvija nalazišta nafte i gasa u Barencovom moru, bez obzira na to kakav stav Evropska unija zauzme prema moratorijumu na nove aktivnosti u arktičkom području, poručio je norveški ministar energetike Terje Aasland. On je za Reuters kazao da odluke o razvoju norveških resursa pripadaju Norveškoj i da nastavak aktivnosti u Barencovom moru vidi kao interes i svoje zemlje i Evrope.
Norveška je nakon ruskog napada na Ukrajinu 2022. godine postala ključni energetski oslonac Evrope i najveći dobavljač prirodnog gasa, obezbjeđujući oko 30 odsto potražnje za gasom Evropske unije i Velike Britanije. Istovremeno, zvanične projekcije ukazuju da bi proizvodnja mogla značajno da opadne nakon 2030. ukoliko ne budu pronađena i razvijena nova nalazišta. Oslo zato želi da proizvodnju i izvoz nafte i gasa zadrži približno na sadašnjem nivou najmanje do 2035. godine, pri čemu Barencovo more ima važnu ulogu u toj strategiji.
Sa druge strane, Brisel nastoji da svoju energetsku politiku uskladi sa ciljevima smanjenja emisija i podržava moratorijum na novu eksploataciju nafte i gasa na Arktiku, dok se istovremeno priprema nova strategija EU za Arktik. Ostaje otvoreno pitanje hoće li takav stav biti zadržan, posebno zbog evropske potrebe za sigurnim snabdijevanjem energentima
Norveška se pritom udaljava i od ranije promovisane ideje da bude „zelena baterija Evrope“, oslanjajući se prije svega na hidroenergiju i izvoz električne energije. Aasland sada smatra da taj koncept nije dovoljan za stabilizaciju evropskog energetskog sistema. Tako se pred Evropom ponovo otvara teško pitanje, kako istovremeno smanjivati zavisnost od fosilnih goriva i obezbijediti dovoljno energije u periodu geopolitičke nestabilnosti. Norveška, koja nije članica EU, svojim stavom pokazuje da će pitanje energetske bezbjednosti i dalje biti jedan od ključnih izazova evropske politike prema Arktiku.
ETOportal / V.M.
