Evropske zemlje moraće da pronađu način da ubrzaju privredni rast ili smanje zaduživanje kako bi javni dug zadržale pod kontrolom. Upozorenje je u petak uputio Međunarodni monetarni fond (MMF), ukazujući na to da će starenje stanovništva, veći izdaci za odbranu i energetska tranzicija dodatno opteretiti državne budžete.
Prema najnovijim prognozama MMF-a, ekonomija eurozone trebalo bi da poraste 1,1 odsto tokom 2026. godine, dok se za 2027. očekuje rast od 1,2 odsto. Takav tempo pokazuje da evropska privreda nastavlja da raste, ali nedovoljno brzo da bi se lako izborila sa sve većim finansijskim obavezama.
Fond procjenjuje da će inflacija u eurozoni ove godine iznositi 3,1 odsto, a naredne 2,8 odsto. Povratak na nivo od 2,2 odsto očekuje se 2028. godine, prema sadašnjim projekcijama.
Dugovi rastu, a prostor za nova zaduživanja se sužava
Prema projekcijama Evropske komisije, javni dug eurozone mogao bi da poraste sa 88,7 odsto bruto domaćeg proizvoda u 2025. na 91,2 odsto u 2027. godini. Veći dug znači i veće obaveze za kamate, posebno kada se države zadužuju po nepovoljnijim uslovima.
MMF smatra da će većini evropskih zemalja biti potrebna kombinacija strukturnih reformi i mjera za smanjenje budžetskih deficita. Procjena Fonda je da bi fiskalno prilagođavanje u prosjeku trebalo da iznosi oko 3,5 odsto BDP-a u srednjem roku u približno tri četvrtine evropskih država.
Takve promjene, međutim, nijesu jednostavne. Smanjenje deficita može zahtijevati pažljivije planiranje javne potrošnje, dok povećanje privrednog rasta podrazumijeva veća ulaganja, produktivnije poslovanje i uklanjanje prepreka koje kompanijama otežavaju širenje.
Zašto je evropska ekonomija pod pritiskom?
Među glavnim izazovima su spora produktivnost, administrativne i tržišne prepreke, starenje stanovništva i rast troškova za penzije, zdravstvo, odbranu i prelazak na čistije izvore energije.
MMF posebno ukazuje na potrebu da se olakša poslovanje unutar jedinstvenog evropskog tržišta i poveća ulaganje u inovacije. Cilj je da kompanije lakše rastu, razvijaju nove proizvode i konkurišu na međunarodnom tržištu.
Za Crnu Goru, koja je snažno povezana sa evropskim tržištem kroz turizam, trgovinu i investicije, kretanja u evropskoj privredi važna su za praćenje. Sporiji rast u zemljama iz kojih dolazi veliki broj turista ili sa kojima domaća privreda posluje može se odraziti na potrošnju i poslovna očekivanja. Ipak, konkretan uticaj zavisiće od kretanja u pojedinim sektorima i domaćih ekonomskih prilika.
Upozorenje MMF-a ne znači da Evropi neposredno prijeti nova dužnička kriza. Ono ukazuje na dugoročan problem: države će morati pažljivije da usklade javnu potrošnju, investicije i privredni rast kako bi sačuvale finansijsku stabilnost.
ETOportal
