Analiza govora Ursule fon der Lajen: nova evropska bezbjednosna arhitektura, jačanje odbrane, regulacija AI i društvenih mreža i novo partnerstvo sa Kanadom.
Govor Ursule fon der Lajen o stanju Evropske unije pokazao je da Brisel sve otvorenije razmatra Evropu kao samostalniji bezbjednosni, tehnološki i ekonomski akter, uz istovremeno nastojanje da zadrži ključna transatlantska partnerstva. Najambicioznija poruka odnosi se na Kanadu, kojoj je prvi put ponuđena ideja statusa „pridružene članice“ EU.
Ursula fon der Lajen je u obraćanju Evropskom parlamentu predstavila viziju Unije koja bi trebalo da bude sposobnija da reaguje na bezbjednosne prijetnje, smanji strateške zavisnosti i ojača sopstvene tehnološke i industrijske kapacitete.
U središtu tog koncepta nalazi se ideja novog evropskog bezbjednosnog formata. Predsjednica Evropske komisije predložila je Evropski savjet za bezbjednost, u koji bi, pored članica EU, bili uključeni partneri poput Ukrajine, Velike Britanije, Norveške i Kanade. Predložila je i mehanizam za koordinisani odgovor na hibridne prijetnje.
To je politički značajan prijedlog, ali otvara pitanje odnosa sa NATO-om. Evropska bezbjednosna politika već počiva na snažnoj saradnji sa Alijansom, pa će eventualno stvaranje novih struktura morati da izbjegne preklapanje nadležnosti i paralelne lance odlučivanja. Reuters je upravo nedostatak jasnog operativnog sadržaja i mogućnost dupliranja sa NATO-om označio kao jedno od otvorenih pitanja.
Od odbrane do industrijske politike
Fon der Lajen je posebnu pažnju posvetila evropskim odbrambenim kapacitetima – protivvazdušnoj i protivraketnoj odbrani, strateškom transportu, svemirskim i sajber sposobnostima.
Poruka je jasna: Evropa želi da smanji zavisnost od američkih vojnih kapaciteta, ali to podrazumijeva višegodišnja ulaganja i jačanje evropske odbrambene industrije. U tom smislu, najavljeni pravac nije samo bezbjednosna već i industrijska politika.
Važan dio te strategije je i dublja saradnja sa ukrajinskom odbrambenom industrijom, posebno u oblasti bespilotnih sistema.
Kanada kao novi evropski partner
Najviše pažnje izazvala je ideja da Kanada postane prva „pridružena članica“ EU.
Fon der Lajen je tu mogućnost predstavila kao dio šireg strateškog približavanja Evrope i Kanade u oblastima odbrane, energetike, tehnologije, kritičnih sirovina i podrške Ukrajini. Evropska komisija je potvrdila da je riječ o novom obliku odnosa koji bi predstavljao presedan.
Međutim, upravo je ovdje najveća političko-pravna nepoznanica. „Pridruženo članstvo“ trenutno nije postojeća kategorija članstva u EU, pa ostaje da se definiše šta bi takav aranžman podrazumijevao, koje bi obaveze Kanada imala i koja prava bi dobila. Reuters navodi da bi za realizaciju takvog modela bilo potrebno postići saglasnost država članica, a moguće su i složene pravne procedure.
Zato ovu najavu treba posmatrati prije svega kao stratešku političku inicijativu, a ne kao već definisan institucionalni aranžman.
AI i društvene mreže: od regulacije ka kontroli platformi
Druga velika linija govora odnosi se na tehnologiju. Fon der Lajen želi da EU istovremeno podstakne razvoj vještačke inteligencije i uvede snažnije mehanizme za kontrolu njenih rizika.
Posebno je značajna najava EU Kids Acta. Prema predstavljenom modelu, djeca mlađa od 13 godina ne bi trebalo da imaju pristup društvenim mrežama, dok bi uzrast od 13 do 15 godina imao pristup samo roditeljski nadziranim „mini-nalozima“, uz ograničene funkcije i vrijeme korišćenja. Za uzrast od 15 do 18 godina platformama bi bile nametnute obaveze bezbjednog dizajna.
Ovo je značajan zaokret u evropskom pristupu jer se odgovornost sve više prebacuje sa korisnika na same platforme. Ipak, najava nije isto što i zakon: konačna pravila zavisiće od sadržaja prijedloga i evropske zakonodavne procedure.
Kina i pitanje evropske konkurentnosti
Fon der Lajen je upozorila i na trgovinski disbalans sa Kinom, navodeći da evropski deficit prema Kini iznosi oko milijardu eura dnevno. Njena poruka predstavlja nastavak šire politike smanjenja strateških zavisnosti od Pekinga.
Problem, međutim, nije samo trgovinski deficit. Za evropsku industriju pitanje kineske konkurencije povezano je sa cijenama, subvencijama, lancima snabdijevanja i sposobnošću evropskih kompanija da ostanu konkurentne na svjetskom tržištu. Reuters je ovu temu naveo među ključnim ekonomskim djelovima govora.
Najveći izazov nije najava, već realizacija
Govor fon der Lajen pokazuje politički smjer u kojem bi EU trebalo da se kreće: više ulaganja u odbranu, snažnija tehnološka infrastruktura, manja zavisnost od velikih sila i čvršća kontrola digitalnih platformi.
Ali upravo realizacija tih ciljeva predstavlja najveći izazov ,a za njih su potrebni novac, saglasnost 27 država članica i sposobnost Brisela da uskladi različite nacionalne interese. Posebno će osjetljivo biti pitanje koliko će Evropa moći da razvija sopstvenu stratešku autonomiju, a da istovremeno očuva transatlantsko partnerstvo i NATO kao centralni okvir kolektivne bezbjednosti.
U tom smislu, najava posebnog odnosa sa Kanadom ima širi značaj od same bilateralne saradnje. Ona pokazuje da Brisel traži mrežu partnerstava sa državama koje dijele evropske interese u oblasti bezbjednosti, trgovine, tehnologije i međunarodnog poretka.
Govor fon der Lajen zato nije samo spisak novih inicijativa. On je pokušaj da se definiše politički odgovor EU na svijet u kojem su evropska bezbjednost, ekonomija i tehnološka autonomija sve manje odvojena pitanja. Ostaje, međutim, otvoreno koliko će države članice biti spremne da tu viziju pretvore u konkretne odluke, novac i zajedničke institucije.
Izvor : Evropska komisija – kompletan govor i zvanične najave / Reuters
ETOportal / V.M.
